Gorčević je gostujući u emisiji „Epicentar“ kazala da je bilo za očekivati da će sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima ponovo dobiti zvaničnu potvrdu u crnogorskom parlamentu.
- Politika
- 03.08.2025.
- Ekonomija
- 02.07.2025.
„Poslanici su potvrdili podršku sporazumu koja je dogovorena načelno između premijera Crne Gore i premijera Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sam sporazum je okvirni i predstavlja političku volju između država za unapređenje saradnje u više oblasti“, istakla je Gorčević.
To je, smatra, dobar pokretač ulaganje i pozicioniranje naše zemlje kao dobrog mjesta za investiranje.
„Ministarka javnih radova Majda Adžović u narednom periodu oformiće tim i krenuti u fazu pregovoranja u Crnoj Gori i vani. Mi tek sada treba da vidimo koje su to lokacije, koji su projekti, a ko su investitori. Jedan investitor možda je bio najviše prisutan u medijima i u razgovorima sa lokalnom zajednicom ali tek sada ulazimo u fazu dva koja treba da probudi interesovanje svih“, kazala je Gorčević.
Komanterišući polemiku koju je izazvalo pismo evropske komesarke Marte Kos Gorčević je kazala da je opozicija podvlačila određene rečenice, a parlamentarna većina druge.
- Politika
- 18.08.2025.
- 0 komentara
„Međutim, pismo je potrebno pročitati i razumjeti u cjelosti. Ono potvrđuje što smo govorili ja, premijer i svi predstavnici Vlade da sporazum nije u suprotnosti sa našim obavezama, evropskim akijem i ne može stopirati evropski put. Ona nam je ponudila pomoć za korak dva kako tu ne bismo napravili propust i grešku“, kazala je Gorčević
Dodaje da tek predstoje mnogi pregovori.
„Da otvorimo dijalog i ovdje razgovaramo o svim temama koje su važne, kao i da imamo konsenzus da su nam investicije neophodne ali samo uz saglasnost lokalne zajednice“, kazala je Gorčević.
Gorčević ističe da praksa G2G (džitudži) sporazuma postoji među evropskim članicama.
„Takve sporazume sa Emiratima imaju i članice EU- Italija, Mađarska, Francuska, Letonija. Međutim, s obzirom da mi želimo da se pridružimo jednom klubu država samim tim se provjerava naša spremnost praćenja obaveza možda i striktnije nego za države članice. Do kraja 2026. godine imamo mogućnost zaključivanja međudržavnih ugovora sa državom koja nije članica EU. Ali isto tako postoji obaveza da sve što radimo iskomuniciramo sa evropskim partnerima“, kaže Gorčević.
Vlada će, kako ističe, učiniti sve da osnaži ekonomski državu. Sa druge strane, vodeći računa da ne ugrozi evropski put i povjerenje koje smo dobili od partnera.
„Postoje procedure kako se rade javne nabavke. Moguće je da će se kao podizvođači pojaviti neke druge države. Mi ne želimo da stvaramo sumnju u proces već da sve bude usklađeno i da dobijemo zeleno svjetlo od strane Evrope“, kazala je Gorčević.
To će, kako ističe, biti najbolji pokazatelj da gradimo državu koja je kredibilna, ozbiljna i kojoj se vjeruje. Sve mora da ide korak po korak.
„Istina je da imamo teret prethodnih javnih tendera gdje je bilo mnogih propusta. To nije prošlo neprimijećeno i donekle nam jeste teret ali sa druge strane taj veliki pritisak, veća lupa javnosti ostavlja manje prostora da se nešto potkrade“, kazala je Gorčević.
Gorčević smatra da se 44. Vlada može smatrati reformatorskom jer resori isporučuju velike rezultate.
Ministarka evropskih poslova najavila je i to da će naredne godine biti održana investiciona konferencija na kojoj ćemo predstaviti ekonomske potencijale.
„Postoji želja da se upoznaju sa našim potencijalima, jer ne znaju sve članice šta mi možemo da ponudimo na polju energetike, poljoprivrede, turizma. Time se najviše bavi kabinet premijera. Upravo jer Crnu Goru moramo staviti na mapu i privući više investicija“, kazala je Gorčević.
Gorčević je istakla da ne može ostati nijema na određene kampanje koje su postojale kada je o sporazumu sa Emiratima riječ.
„To su kampanje koje su prelazile granicu ukusa i političke borbe. Ovo govorim više u dijelu crtanja meta poslanicima. Moramo voditi računa o tome da i ako se oko nekih tema ne slažemo poštujemo svakog pojedinca. Imamo često situaciju da gledamo fotografije poslanika koji su za nešto glasali i da se izlažu stigmi. Moramo izaći iz toga“, kazala je Gorčević.
Gorčević je saopštila da smo ispunili završna mjerila poglavlja 5 i da očekuje da će biti zatvoreno u junu.
„To je jedno od najozbiljnijih poglavlja iz klastera 1. Bio je plan da zatvorimo poglavlja 4 i 5. Međutim, Parlament nije radio pa nismo uspjeli da završimo neke stvari. Ali i ono će biti spremno i vjerujem zatvoreno u septembru“, kazala je Gorčević ističući da je do kraja godine planirano da se zatvori šest poglavlja.
Smatra da će biti riješena otvorena pitanja koja imamo sa Hrvatskom vezano za poglavlje 31.
„Cjelokupan proces vodi MVP. Vjerujem da većina pitanja može biti riješena diplomatski i prijateljski. Možda Prevlaka ne bude riješena do kraja procesa, ali znate da tako nije bio ni riješen spor između Slovenije i Hrvatske. Oni možda koriste trenutak da ubrzamo rješavanje svih pitanja što je dobro i za nas“, kazala je Gorčević.
Gorčević ističe da nikada nismo imali veću podršku evropskih partnera, te da sa svih važnih evropskih adresa možemo čuti da će Crna Gora biti prva sljedeća članica EU.
„Svi pokazuju spremnost da nas javno pohvale i daju podršku. Svjesni su da nam predstoje teške reforme. Jako je dobro da su nas primijetili evropski zvaničnici i da se na svim adresama o Crnoj Gori priča pohvalno“, kazala je Gorčević.
Spisak infrastrukturnih projekata napravljen
Vlada je napravila čitav spisak infrastrukturnih projekata koji će moći da se finansiraju iz Plana rasta do kraja 2027. do kada Crna Gora može povući do 383 miliona eura, od kojih 110 miliona granta a ostalo povoljnih kredita, najavila je Gorčević.
U završnici pristupnih pregovora Crne Gore sa Evropskom unijom, na red su došli konkretni projekti – počevši od škola i vrtića do krupnih infrastrukturnih, poručuje ministarka evropskih poslova Maida Gorčević.
“Napravljen je čitav spisak infrastrukturnih projekata u koje će moći da se ulaže iz Plana rasta do kraja 2027. godine do kada možemo povući do 383 miliona eura, od čega će 110 biti granta a ostatak će biti povoljni krediti“, kazala je Gorčević.
Gorčević podsjeća da je Crna Gora već povukla prvu tranšu pomoći iz Plana rasta od 27 miliona eura, od kojih će 12 miliona otići na budžetsku podršku kroz četiri oblasti, dok se naredna može očekivati u drugoj polovini godine.
„Tu su prepoznate digitalizacija, ulaganje u poslovno ambijent, zelenu agendu i vladavinu prava koja jer nama dodatno važna ka i ulaganje u obrazovanje“, kazala Gorčević.
Za Crnu Goru je, ističe, važno da paralelno radi na više planova i razvija sve oblasti ravnomjerno
„Oko 44 projekta se već nalaze na listi infrastrukturnih projekata koja se tiču obrazovanja. Smatramo da je jako važna gradnja novih vrtića, škola i dva nova studentska doma, ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu dio koji se odnose na auto put odnosno onih 100 miliona za drugu dionicu“, kazala je Gorčević.
Vlada je prilikom izbora projekata vodila računa da ulaže u one od kojih će građani imati direktne koristi, kao i da rastereti budžet. Dalje isplate zavise od šestomjesečne ocjene Evropske komisije o ispunjavanju preuzetih obaveza, poručila je Gorčević.
![Snimak-ekrana-2025-08-20-195706-1024x526[1]](https://bezcenzure.me/wp-content/uploads/elementor/thumbs/Snimak-ekrana-2025-08-20-195706-1024x5261-1-rak35ftb58uxp3wuy28e9257r8ovp1i7waymattxt4.png "Snimak-ekrana-2025-08-20-195706-1024×526[1]")
![images_uiks-7[1]](https://bezcenzure.me/wp-content/uploads/elementor/thumbs/images_uiks-71-rahk411vk4bybuj7pvt0uloyigmm1veyampjrba354.jpg "images_uiks-7[1]")
![viber_slika_2025-08-18_08-35-46-123[1]](https://bezcenzure.me/wp-content/uploads/elementor/thumbs/viber_slika_2025-08-18_08-35-46-1231-rafldzjnnazqjwsutccf1358tpqskft08w6axibl2g.jpg "viber_slika_2025-08-18_08-35-46-123[1]")
